merrylands

Fun with English

Jezičke zanimljivosti

Tokom studiranja engleskog jezika, a posebno sada, kada predajem i detaljnije  izučavam taj jezik, sve više sam ubeđena u jednu činjenicu – engleski je čudan jezik.

Naravno da sam to primećivala i ranije, ali nakon što sam pročitala jedan zanimljiv tekst na ovu temu, počela sam još više da obraćam pažnju na ovakve stvari.

Dakle, krenimo redom. Patlidžan na srpskom – eggplant na engleskom. Koliko ja znam nema nikakvih jaja u patlidžanu, kao što nema ni jabuke u ananasu – pineapple na engleskom. A kad smo već kod hrane, da pomenemo čuveni chips i crisps, u nadi da ćemo zapamtiti da ono šta je u srpskom čips, u Engleskoj je crisps, a da je chips zapravo pomfrit (čuveni fish and chips). Sweetmeats, koji nemaju nikakve veze s mesom (meat), su zapravo kandirani slatkiši, a sweetbread, koji nije sladak, je vrsta mesa.

Do the shopping i go shopping su dve različite stvari. Kada Englez kupuje namirnice u supermarketu onda je to do the shopping, ali kad kupuje garderobu, onda se kaže go shopping J.

Guinea pig – zamorče, niti je prase (pig), nit je iz Gvineje. Quicksand –živi pesak uopšte nije brz (quick), a boxing ring je zapravo pravougaonog oblika!

Naravno, posebna priča je množina imenica. Imenica tooth (zub) ima nepravilnu množinu – teeth. Ali zašto onda množina imenice booth (štand) nije beeth, ili moose (životinja los) meese?!

Meni lično su najzanimljiviji idiomi u engleskom jeziku. Ponekad je zaista teško naučiti značenja, ali svakako da oni posebno doprinose zanimljivosti engleskog jezika. Kada vas Englez pozove na večeru u restoran, i kaže „Let`s go Dutch“, nemojte misliti da Vas vodi u restoran koji ima bilo kakve veze sa Holandijom ili Holanđanima, već Vam predlaže da podelite troškove, odnosno da svako plati svoje. Ukoliko ne razumete nešto što Englez pokušava da Vam objasni, rećićete mu „It`s all Greek to me”, što bi značilo „To su za mene španska sela“ .

U engleskom jeziku postoji na stotine primera koji su slični ovima i oni na pravi način prikazuju lepotu ovog jezika. Većina ljudi uči engleski jezik samo zato što im je potreban na poslu ili na fakultetu, ali veliki broj njih nažalost ne primećuje, ili nema priliku da upozna ovu kreativnu stranu. Iskreno se nadam da će one hrabrije ovaj tekst podstaći da se upuste u avanturu detaljnijeg izučavanja engleskog jezika, jer će tada konačno shvatiti da engleski nije samo Present Simple Past Simple .

Ostavite komentar »

Moguće je

Danas je mnogo lakše naučiti strani jezik nego što većina ljudi misli. Uz pomoć kaseta ili CD-a može postati i veoma lako. Mislite da zbog nedostatka vremena ne možete naučiti novi jezik? Grešite! Svaki dan gubimo vreme. Svejedno da li čekamo lift, čekamo u redu za gorivo ili skidamo program sa interneta – stalno gubimo nekoliko minuta. Smatra se da prosečan građanin gubi čitavih 45 minuta dnevno. Jedna žena u Poljskoj je naucila nemacki za sedam dana verovali ili ne, a jedna žena kod nas je za mesec dana naucila engleski na jednom kursu sa tim da nije nikad učila pre. Pitanje je, kako ste vi i na koji način naučili strani jezik i koliko ste vremena utrošili?

Ostavite komentar »

Kada početi sa učenjem stranog jezika?

Ne tako davno verovalo se da deca ne bi trebalo da počnu sa učenjem stranog jezika u ranom detinjstvu jer postoji opasnost da tako maternji jezik neće dobro savladati. Danas, stručnjaci kod nas i u svetu kažu da je to potpuno netačno i uveravaju da su deca i te kako sposobna za usvajanje stranog jezika i to već pre četvrte godine.

Obdanište je idealno za prve časove. Ne treba imati bilo kakvu bojazan od takozvane jezičke konfuzije. Naime, deca nemaju nikakav problem da počnu da usvajaju strani jezik jednako dobro kao maternji.
– Ako želite da vaše dete podjednako dobro zna dva jezika, neophodno je da počnete da ga učite u ranom detinjstvu, odnosno kritičnom periodu koji traje do četvrte godine. Taj kritičan period je veoma važno iskoristiti, odnosno staviti dete u situaciju da sluša i uči strani jezik. To nema nikakve veze sa koeficijentom inteligencije jer su u tom uzrastu sva deca spremna da uče nove jezike.

Ako želite da vaše dete podjednako dobro nauči još jedan jezik pored maternjeg sa usvajanjem može početi u obdaništu.
– Metodičari preporučuju da deca krenu sa učenjem stranog jezika već u trećoj godini, jer tada najbrže usvajaju nova znanja. Međutim, praksa kod nas je takva da deca obično počinju da uče drugi jezik kada krenu u prvi razred.
– Budući da deca osnove maternjeg jezika u potpunosti usvoje oko desete godine, preporuka je da tek tada počnu sa učenjem stranog jezika. Međutim, to zapravo zavisi od interesovanja i talenta samog deteta te se može početi i ranije. Ima i onih koji zagovaraju teoriju da čak i bebe u stomaku mogu da razlikuju strane jezike pa se preporučuje da ih mame već tada uče drugom jeziku.
Posebno je interesantno da do sada nije bilo mnogo validnih istraživanja o uticaju dvojezične sredine na jako malu decu.
Sada su naučnici analizirali tu pojavu tako što su snimali neurološku aktivnost mozga izloženog jednom jeziku i onog koji je bio u dvojezičnoj sredini.
Analiza neurološke aktivnosti beba dok slušaju jezik i poređenje tih prvih reakcija sa rečima koje ta deca nauče kada su starija, pomaže ne samo da se shvati kako mozak percipira jezik već i kako slušanje oblikuje mlad mozak.
Nedavno su naučnici sa Univerziteta Vašington poredili moždanu aktivnost jednojezične dece (u čijim kućama se pričao jedan jezik) sa decom koja su rasla u dvojezičnoj sredini.
S obzirom na to da su ta deca bila stara od šest do 12 meseci nisu izgovarala mnogo reči.
Ipak, otkriveno je da jednojezična šestomesečna deca prave razliku u fonetici, bilo da se radi o jeziku koji slušaju kod kuće ili o drugom jeziku.
Od 10. do 12. meseca ona prestaju da detektuju zvukove drugog jezika, već samo maternjeg. Kod dvojezične dece situacija je obrnuta.
– Istraživanje je pokazalo da različitost iskustva dvojezične bebe čini otvorenim. One ne pokazuju ograničeno zapažanje kao jednojezične bebe. To je još jedan dokaz da iskustvo oblikuje mozak

I beba može da uči
Mada još ne ume da govori, vaša bebe već uči. Stoga je važno da se sa decom od samog početka razgovara, i to celim, razgovetnim rečenicama. Dobro je i ako detetu redovno čitate, ili mu pevate i recitujete pesmice. Ako dete odrasta u dvojezičnoj sredini, drugi jezik treba takođe spontano da se koristi u svakodnevom životu (kod kuće ili u vrtiću) – ali jedino ako vi sami taj jezik dobro govorite. Do četvrte godine života razvijaju se delovi mozga koji su presudni za upotrebu jezika. Tokom druge dete uglavnom uči reči, a od četvrte godine gramatiku.
Ostavite komentar »